Kako prepoznati lažnu, šarlatansku akustiku
Da li su fugovani kamen, nemalterisana opeka i lakirano tvrdo drvo upotrebljivi za unutrašnju akustičku obradu studija za snimanje i emitovanje zvuka?
Na žalost, osim primera prave, na naučnim, stručnim, osnovama zasnovane akustike studija, na internetu se mogu videti objave, fotografije i video snimci koje postavljaju lažni akustičari, šarlatani, tvorci tobože nove, savremene akustike, lažni projektanti nazovi-studija, sa zidovima od fugovanog kamena, opeke, ili u celosti prekrivenim difuzorima od tvrdog, lakiranog drveta.
Ti primeri su prvi, tragikomičan, pokazatelj neznanja i suštinskog nerazumevanja osnovnih pojmova akustičke obrade studija i tehničkih režija.
Naime, poslednjih stotinu godina, inženjeri, stručnjaci za akustiku, uložili su mnogo truda u izučavanja s ciljem usavršavanja akustičkih konstrukcija apsorbera zvuka. Dokazano je da je opravdano primenjivati jedino konstrukcije čija je akustička delotvornost, izražena koeficijentom apsorpcije, veća od 35 posto. Međutim, koeficijenti apsorpcije zidova obloženih fugovanim kamenom, opekom ili tvrdim drvetom iznose, zavisno od vrste materijala, svega 0,01 do 0,5 posto.
Svakome, iole upućenom u osnovna znanja akustike, jasno je da je primena takvih materijala ne samo bačen novac, već i uzaludno zauzimanje prostora na zidu ili tavanici, gde bi se, u pravilno projektovanoj akustičkoj obradi, našlo korisnog mesta za visokodelotvorne apsorbere; a, potom, ako je potrebno, i za poneki svrsishodno odabran i dimenzionisan akustički difuzor.
U najboljim studijima širom sveta ima bezbroj primera akustičke obrade zidova i tavanica isključivo apsorberima, pri čemu se potrebna difuznost zvuka postiže znalačkim rasporedom apsorbera i oblikovanjem većih ili manjih iskošenja zidova i tavanica pod određenim uglom, što difuzore čini nepotrebnim.
U suprotnom slučaju, kada se sve površine oblože difuzorima, ne može se obezbediti zahtevana apsorpcija zvuka, niti odgovarajuće uhu prijatno akustičko prigušenje, u skladu sa preporučenim iznosom vremena reverberacije, najvažnijeg pokazatelja akustičkog kvaliteta prostorije.
Takvo, šarlatansko rešenje, zasnovano isključivo na difuzorima, dokaz je da lažni akustičari obmanjuju naivne, nestručne, naručioce projekata akustičke obrade studija. Prevara je utoliko veća ukoliko tvrde i da su tobože uradili ikakav proračun, jer se, po zakonima fizike, fugovanim kamenom, opekom i tvrdim drvetom ne može postići ni stoti deo zahtevane apsorpcije zvuka u prostoriji.
Poznato je i da je akustička nauka razvila pouzdane metode proračuna zahtevanog iznosa vremena reverberacije, u skladu sa preporučenim vrednostima, prema preporukama za projektovanje. Pre izgradnje snimačkog, radio ili televizijskog studija, inženjeru za akustiku, ali i naručiocu projekta na raspolaganju su podaci o zahtevanom iznosu vremena reverberacije u zavisnosti od vrste i namene studija.
Po završetku izgradnje, moguće je uraditi precizna akustička merenja vremena reverberacije u cilju provere postignutih rezultata. I naručilac projekta, investitor, vlasnik studija, ali i inženjer, projektant akustičkog rešenja, na taj način zaštićeni su od mogućih zloupotreba, jer je sve proverljivo, zasnovano na naučno dokazanim metodama i postupcima.
Suprotno, kada je reč o akustičkim difuzorima, ništa slično ne postoji. Ne postoje ni preporuke, niti definisani tehnički zahtevi niti matematički aparat za proračun potrebne količine difuzora, već se naručilac projekta i vlasnik budućeg studija mora osloniti na znanje i savest inženjera za akustiku. Ukoliko se ne obrati pravom inženjeru za akustiku, naručilac će, neretko, biti ostavljen na milost i nemilost kojekakvom slatkorečivom nazovi-akustičaru, koji će odokativnom metodom odrediti potrebnu količinu, vrstu i položaj difuzora na zidovima i tavanici.
Da sve bude tužnije, to važi kako za prave difuzore, čijom nekontrolisanom upotrebom se smanjuje raspoloživ prostor za primenu visokodelotvornih akustičkih apsorbera, tako i za zidove od fugovanog kamena i opeke, po kojima se najlakše prepoznaju lažni akustičari.
Takođe, kada je reč o akustičkim merenjima vremena reverberacije u cilju provere postignutih rezultata, ni to ne važi za lažne akustičare. Čak i u Srbiji svojevremeno pojavio se prevarant koji je izvodio lažna akustička merenja, predstavljajući se kao izumitelj tobože nove My-Room akustike. On je na internetu objavio i navodne rezultate merenja, po kojima se videlo da to što je "merio" ni ne podseća na uobičajen rezultat merenja vremena reverberacije. Bolje upućeni u akustiku studija nisu ni očekivali ikakav rezultat od tih njegovih "merenja", jer su se odnosili na očigleno lažni "studio", sa celokupnim površinama zidova i tavanice prekrivenim difuzorima od lakiranog drveta; kao da je objavio da je merenjima utvrdio da je Zemlja ravna, nije okrugla.
Uzgred, za zidove od kamena i opeke poznato je da nemaju ne samo ikakvu ulogu u apsorpciji zvuka u prostoru, već nisu delotvorni ni kao difuzori. Tužno, ali istinito, iako lažni akustičari, šarlatani, nameću naivnim naručiocima projekata zidove od kamena ili opeke, kao tobože akustičke difuzore, te dve vrste zidova nemaju čak ni korisne akustičke difuzione osobine.
Kada bi lažni akustičar, šarlatan, slatkorečivim ubeđivanjem prevario buduću žrtvu, uspeo je da ga privoli da okrenu unazad točak istorije. Naime, razvoj akustike prostorija započeo je krajem 19. početkom 20. veka, da bi potom bila usavršena i studijska akustika, bez koje nije bilo moguće kvalitetno sagraditi studio za emitovanje radio i TV programa, niti za snimanje zvuka za film. Inženjeri u prvim radio stanicama i filmskim studijima nisu bili zadovoljni lošim, odzvanjajućim zvukom u prvobitnim, primitivnim studijima sa zidovima od tvdih materijala - opeke, kamena ili betona. Takav, uhu neprijatan zvuk, nazvan je efektom kupatila, jer je to najpribližnije opisivalo zvuk koji odzvanja od tvrdih zidova.
U cilju sprečavanja odzvanjanja, daleko bilo odjeka, odnosno da bi se postiglo neophodno prigušenje zvuka, smanjenjem reverberacije, započelo se sa razvojem akustičkih apsorbera, za unutrašnju obradu zidova i tavanica.
Otvoreno je novo, veličanstveno poglavlje u istoriji akustike.
Ali, to nije poznato šarlatanima, i oni, uspevajući da prevare buduću žrtvu da kupi i plati ugradnju stotina kilograma nepotrebnog kamenja, postižu simboličan povratak u kameno doba, pretvarajući budućeg vlasnika lažnog, nazovi-studija u svojevrsnog pećinskog čoveka. U tom trenutku prestaju da važe i poništavaju se zakonitosti akustike, pređena je granica, i sve se pretvara u tužno pitanje za psihologa ili psihijatra; kako je moguće?
A da ne bi bilo moguće i da bismo pomogli onima koji ne žele da budu žrtve prevara, na priloženim fotografijama prikazani su zidovi od kamena i opeke koje obavezno treba izbegavati u unutrašnjoj akustičkoj obradi studija i tehničkih režija, da se ne bi brukali kao naivci koji su dozvolili da ih šarlatani prevare i da ih sažaljevaju i deca koja uče osnove akustike u srednjoj tehničkoj školi.
Poznavanje osnova akustike podrazumeva i saznanje da se u elektro-akustičkim laboratorijama za naučna ispitivanja primenjuju dve vrste prostorija sa suprotnim akustičkim osobinama.
U pitanju su tzv. gluva i eho soba.
U gluvoj sobi zvuk je prigušen primenom apsorbera (obično klinova od presovane mineralne vune, debljine do 100 cm).
U eho sobi nema apsorbera, već su svi zidovi i tavanica goli, obično od betona, kamena ili keramičkih pločica. Pošto zvuk odzvanja, za eho sobu se kaže još i da je to soba sa efektom kupatila.
Ukoliko se čuje da iz nazovi-studija zvuk odzvanja kao u kupatilu, reč je o lažnom predstavljanju; to nije studio, već kupatilo.
Važno je znati da se ni gluva ni eho soba ne primenjuju u studijima za snimanje muzike, niti u radio i televizijskim stanicama. Jedino u studijima za snimanje specijalnih zvučnih efekata za film, kao i u nekadašnjim dramskim studijima, postoje manje, tzv. polu-gluve sobe, dok su eho sobe istisnute iz upotrebe primenom uređaja za reverberaciju.
Prikazani primer zida od fugovanog kamena, na sl.1, predstavlja osnovni znak prepoznavanja lažne, šarlatanske, nazovi-akustike.
Naručilac projekta i budući vlasnik nazovi-studija pristankom da im na zid bude ugrađeno nekoliko stotina kilograma nepotrebnog, nekorisnog, u suštini štetnog kamenja, pristali su i da ih lažni akustičar, šarlatan, napravi budalama. Priključili su se klubu prevarenih, poput brojnih žrtava najvećeg varalice u istoriji lažne akustike, izvesnog Hidlija, koji se hvalio kojekakvim glupostima, kao tobože izumitelj. On je prvi primenio nekoliko stotina kilograma težak kameni zid u okviru lažne tehničke režije ili tobože-studija, kao na priloženoj fotografiji, a zatim se hvalio da je "izumeo" desetine kilograma teško, betonsko postolje za zvučnike. Za to postolje su inženjeri, stručnjaci za zvučnike i čuveni snimatelji rekli da je nepotrebno, suvišno i nesvrsishodno.
I dok su se stručnjaci iz pristojnosti uzdržavali komentara, šarlatan je uspeo da prevari brojne naručioce te njegove tobože inovativne akustike, nazvane Hidli dizajn, čiji je znak prepoznavanja i nadalje ostao kameni zid, jer se nije obazirao na čuvenu poslovicu - čega se pametan stidi, time se budala diči.
A potom, gle čuda, lažni akustičar stekao je pristalice i u Srbiji. Pojavili su se tužni primeri nazovi-studija sa stotinama kilograma lakiranog tvrdog drveta, fugovanog kamena ili opeke. A najviše se "proslavio" pomenuti šarlatan, sa lažnim, tobože akustičkim merenjima sa dva mikrofona, pa ko poveruje poveruje. Uz to, za razliku od svog idola, ovdašnji šarlatan otišao je i korak dalje - počeo je na internetu da pljuje i kočijaškim jezikom kritikuje pravilno projektovana i sagrađena studija za snimanje zvuka, tvrdeći čak da je neka od njih navodno i "popravljao", hvaleći njegovu My-Room akustiku na portalu za okupljanje nestručnjaka, rumski.com. Uspeo je ponegde da proda dva drvena difuzora tvrdeći da je tako tobože "smirio" basove u prostoriji, ma šta to značilo, a očigledno da nije značilo ništa jer je bilo i primera da vlasnik studija naknadno sabere dva i dva i izbaci i ta dva nepotrebna difuzora.
Sl.1. Primer zida od fugovanog kamena
kao znak prepoznavanja lažne, šarlatanske, nazovi-akustike;
ni zid od opeke nije bolji, ali oba su podjednako štetna.
Blažo Guzina
Stručni ispit br.2032/E
Ovlašćeni projektant u oblasti akustike i audio tehnike
Licenca br. 353 I 68010
Odgovorni projektant
Licenca br. 453 E 80010
Odgovorni izvođač radova