SVE O ZVUKU I ZA DOBAR ZVUK

  




ODABRANI TEKSTOVI

                   


Poslednja izmena: 30.04.2018.


1. Akustika učionica

2. Uticaj glasnog zvuka na sluh

3. Akustika studija - iskustva u izgradnji

 


 

AKUSTIKA UČIONICA

 

Mr Blažo Guzina, dipl. inž.

  

Uvod

   Nedavno su u Beogradu izvedeni radovi na projektu akustičkog preuređenja jedne škole. Zahtev za preuređenjem usledio je posle žalbi učenika i nastavnika na nepovoljnu akustiku u učionicama. Obavljen je uvid na licu mesta s ciljem utvrđivanja činjenica i ustanovljeno je da se zbog odzvanjanja zvuka nastava u učionicama odvija u nepovoljnim okolnostima, na nezadovoljstvo i učenika i nastavnika.

Tokom predavanja zvučni talasi prostiru se od nastavnika prema učenicima u svim pravcima. Pritom, od zvučnog izvora (nastavnik) do slušalaca, učenika, dopiru direktni i odbijeni (reflektovani) zvučni talasi.

Direktni zvučni talasi prvi stižu do uha, te ih smatramo korisnim, jer doprinose razumljivosti izgovorenog sadržaja.

Potom stižu i reflektovani talasi, koji prelaze duži put, i, ukoliko značajno kasne za direktnim, smatramo ih štetnim, jer smanjuju razumljivost govora.

Posebno su štetni zvučni talasi reflektovani od zadnjeg dela tavanice i gornjeg dela zadnjeg zida, s obzirom da do slušalaca dolaze iz pravca suprotnog pravcu direktnog zvuka.

Uvidom je utvrđeno da je potrebno uraditi projekat za poboljšanje akustičkog kvaliteta, tako da se u prostorijama škole postigne zadovoljavajuća razumljivost govora, bez upotrebe elektroakustičkih uređaja za pojačanje zvuka.

 

1. Razumljivost govora

Razumljivost govora zavisi od geometrijskog oblika prostorije, akustičkih osobina graničnih površina, i vremena reverberacije. Pod vremenom reverberacije podrazumeva se vreme za koje se nivo zvučnog pritiska smanji za 60 dB po prestanku rada zvučnog izvora. U svakodnevnom govoru reverberaciju objašnjavamo odzvanjanjem ili jekom zvuka, nastalom višestrukim odbijanjem zvuka od tvrdih, masivnih pregrada, zidova, tavanice i poda.

Reverberacija se povećava s povećanejm zapremine, a smanjuje ugradnjom akustičkih apsorpcionih konstrukcija na zidove i tavanicu.

Zvučna apsorpcija fizički predstavlja pojavu pretvaranja zvučne energije u drugu vrstu energije, i konačno u toplotu, pri prolazu kroz neku sredinu, ili pri odbijanju (refleksijama) od okolnih površina, predmeta i osoba.

U cilju smanjenja vremena reverberacije, na zidove i tavanice ugrađuju se akustičke apsorpcione konstrukcije. Smanjenjem reverberacije postiže se akustičko prigušenje, uz umanjenje nepovoljnog uticaja produženog trajanja zvuka, odnosno odzvanjanja (jeke), čime govor postaje prijatniji uhu, uz odgovarajuće poboljšanje razumljivosti izgovorenog sadržaja. Omogućuje se i povećanje pažnje učenika, olakšava rad predavačima, smanjuje umni zamor i poboljšava učinak nastave.

 

2. Unutrašnja akustička obrada

   Projekat podrazumeva rešenje prostorne akustike učionica, kancelarija, biblioteke i hodnika u zgradi škole, tako da se, pridržavajući se građevinskih tehničkih uslova objekta, unutrašnjom akustičkom obradom raspoloživog prostora postigne zahtevano smanjenje vremena reverberacije.


3. Tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje instalacija električnog napajanja potrošača i osvetljenja

  U projektima ove vrste obavezno je navesti i tehničke uslove za projektovanje i izvođenje instalacija električnog napajanja potrošača i osvetljenja u cilju prilagođenja novoprojektovanoj akustičkoj obradi na zidovima i tavanicama, ukoliko bude potrebno, s obzirom da projektovanje i izvođenje instalacija nisu predmet projektnog rešenja akustičke rekonstrukcije. Tako je postupljeno uzimajući u obzir i mogućnost da akustičke radove i prilagođenje instalacija električnog napajanja potrošača i osvetljenja neće obavljati isti izvođač.

 

4. Tehničko rešenje

   Tehničkim rešenjem prostorne akustike učionica, hodnika i kancelarija u zgradi škole predviđa se ugradnja akustičkih apsorpcionih konstrukcija (obloga za upijanje zvuka) na zidove i tavanice, u cilju smanjenja vremena reverberacije.

4.1. Prostorna akustika učionica; zahtevi za proračun neophodne akustičke apsorpcione obrade

   U skladu s preporučenim vrednostima zahtevanog vremena reverberacije, precizan proračun neophodne količine apsorpcionih obloga za svaku učionicu posebno izvodi se uz primenu obrasca za vreme reverberacije, u zavisnosti od zapremine prostorije.                    

Primer za pet vrsta prostorija, od najmanjih do najvećih, naveden je u tabeli 1.

                                        Tabela 1. Zahtevano (ciljno) vreme reverberacije T 

 

Prostorija

 

Zapremina

Zahtevano vreme reverberacije

T

Dozvoljena maksimalna vrednost

Tmax

 

[m3]

[s]

[s]

1

60

0,42

0,5

2

80

0,45

0,54

3

150

0,52

0,62

4

200

0,6

0,72

5

210

0,6

0,72

                                 

    Preporučuje se da se apsorpcione konstrukcije ugrađuju na gornji deo zadnjeg zida, po potrebi i na gornje zadnje delove bočnih zidova, kao i na pretežno zadnji ili bočne zadnje delove tavanice, posmatrano od položaja učitelja/nastavnika ispred školske table. Poželjno je u prednjem delu učionice sačuvati zatečene tvrde površine, kao svojevrsne reflektore zvuka, koji usmeravaju zvučne talase ka slušalištu.

4.2. Prostorna akustika hodnika i kancelarija  

  Za iznos vremena reverberacije u hodnicima ne postavlja se poseban zahtev, kao prostorijama u kojima se ne boravi, već kratkotrajno prolazi. U hodnicima je, u cilju prigušenja odzvanjanja zvuka, pogodno obraditi što veću površinu tavanica akustičkim apsorpcionim oblogama.

I kancelarije i biblioteke spadaju u prostorije bez zahteva za iznos vremena reverberacije, s tim što se primenjuje preporučen odnos ukupne apsorpcije u zavisnosti od zapremine, što je uzeto u obzir u ovom tehničkom rešenju.

Za sve prostorije u školi, tehničkim rešenjem predviđena je konstrukcija tavanica koja omogućuje jednostavno uklapanje zatečenih svetiljki i signalizacionih instalacija, uključujući i javljače požara.


5. Proračun neophodne apsorpcije zvuka

  Proračun neophodne količine apsorpcionih obloga za zidove i tavanice za svaku učionicu u školi izvodi se prema navedenim vrednostima u tabeli 1, i obrascu

 T = 0,163 V/A

 gde je

 T – vreme reverberacije [s], na frekvencijama f = 500 Hz i f = 1000 Hz

 V – zapremina prostorije [m3]

 A – ukupna apsorpcija zvuka u prostoriji [m2].


6. Zaključak

    Opisanim postupkom izračunate su neophodne površine akustičke obrade tavanica i zidova u učionicama, a na poseban, gore naveden način određena je površina akustičke obrade u kancelarijama, biblioteci i hodnicima.

Za akustičko prilagođenje predviđene su tri vrste apsorpcionih obloga. Osim po akustičkim zahtevima, odabrane su tako da zadovoljavaju i zahteve statike objekta, uz ograničenje dozvoljenog dodatnog opterećenja postojećih tavanica, kao i po vatrootpornim osobinama i po visokom koeficijentu reflektovanja svetlosti. Predviđeno je i da radovi mogu biti izvedeni nezavisno, u dva navrata, recimo najpre na zidovima, potom na tavanicama, ili obratno, prema zahtevima investitora.

U skladu s ranije stečenim iskustvima, potvrđenim izvođenjem u sličnim objektima, pored ostalog, i u muzičkim školama, i u ovom slučaju postignuto je poboljšanje opštih akustičkih uslova, a posebno povećanje razumljivosti govora, što je ustanovljeno subjektivnim ispitivanjem akustike po završetku radova.

Za pohvalu je što je rukovodstvo škole odlučilo da poboljša radne uslove, akustičkim preuređenjem. Uzgred, tokom uvida pre projektovanja, u školi nije uočena povećana spoljna buka, jer se nalazi u mirnom kraju beogradskog naselja Senjak, niti unutrašnja buka uređaja i instalacija, jer je sve prethodno izvedeno i ugrađeno pravilno.

 

 P.S.

Za pohvalu je i što je rukovodstvo škole donelo odluku o akustičkoj rekonstrukciji svega nekoliko dana posle žalbi dvoje učenika roditelju. Zabrinuti roditelj obavestio je direktora škole da se njegova dečica tokom predavanja osećaju kao da će ih zaboleti uši, ako ne i glava, zbog, kako su rekli, preteranog odjekivanja zvuka. Direktorovom pitanju nastavnicima, o neprijatnom zvuku u učionicama, usledili su slični odgovori, potvrđujući primedbe učenika.

I, dok se, na jednoj strani, može odati priznanje i savesnom roditelju i rukovodstvu škole, na drugoj strani, tužno ali istinito, uočeni akustički nedostaci, kao smetnja odvijanju nastave u školi, nisu ni veći ni štetniji od sličnih pojava u pojedinim ovdašnjim televizijama, bolje reći nazovi-televizijama.

Poslednjih godina svedoci smo emitovanja govornih i emisija vesti, čak i večernjeg dnevnika, u, može se reći - amaterskim televizijama, tako što se nestručnjaci gotovo utrkuju da gledaocima priušte što lošiji i neprijatniji zvuk. Uz govor voditelja programa i sagovornika čuje se ne samo reverberacija, odnosno neprijatno odzvanjanje zvuka, kao da je udvojen, sličan akustičkom efektu kupatila, već i povećan nivo šuma i buke.

Inženjerska pitanja zvučne izolacije i unutrašnje akustičke obrade studija, u cilju sprečavanja nepovoljnih zvučnih pojava, rešavana su pre više od osamdeset godina. Postizanje zadovoljavajućeg odnosa signal/šum u snimanom i emitovanom programu rešavano je pre skoro stotinak godina, usavršavanjem konstrukcije prvih radio predajnika i prijemnika, a tačku na potiskivanje šuma u uređajima za snimanje zvuka stavio je svojim čuvenim izumom Rej Dolbi, pre pola veka, 1967.

Žalosno je da se u Srbiji, u kojoj su još u vreme pomenutog velikana, Dolbija, prihvaćeni i primenjivani postupci za pravilno projektovanje akustike studija, poslednjih godina snimaju i emituju programi ispod donje granice prihvatljivog, iz prostorija koje se ne mogu nazvati studijima, sa akustikom, odnosno opštim kvalitetom zvuka lošijim od zvuka koji je svojim đacima omogućila škola iz ovde opisanog tehničkog rešenja.

Da sve bude tužnije, ispostavilo se da su pametna deca iz škole u Senjaku postupila ozbiljnije i profesionalnije od nadobudnih, navodnih zvezda novinarstva, važnih, velikih direktora i odgovornih urednika pojedinih loših televizija, koji se ne stide svog amaterizma, nakaradnog snimanja i emitovanja programa, neretko začinjenih voditeljima i voditeljkama kreštavog, pušački promuklog, vrištavog, piskavog, neprijatnog glasa, često i s govornom manom, uz šuštanje kroz zube i zaplitanje jezikom, ili zapušenog nosa, a sve na granici ruganja gledaocima i slušaocima.

Da li je to nadobudno društvo važnih direktora i odgovornih urednika loših televizija ikada čulo da se pri izboru voditelja programa zahteva da imaju radiofoničan glas? Jednostavno rečeno - jasan, razgovetan, uhu prijatan!

I još nešto - sniman i emitovan iz akustički izolovanih, zvučno prigušenih prostorija, zvanih studio i tehnička režija. I to čisto. Onako kako rade, recimo, najbolje francuske i engleske televizije, a za pohvalu, i poneka naša radio ili televizijska stanica. Bez nepotrebnog dodatka besmislene, u suštini štetne, prateće, pozadinske muzike, koja ometa govor i smanjuje razumljivost, po akustičkoj zakonitosti zvanoj - efekt maskiranja.

 

.................................................

 

 


  

 

UTICAJ GLASNOG ZVUKA NA SLUH


Mr Blažo Guzina, dipl. inž.

 

Snimatelji zvuka, tehničari emitovanja programa i drugi stvaraoci u radio i televizijskim stanicama su manje ili više svesni značaja očuvanja čula sluha u svakodnevnom radu. Snimanje, montaža i emitovanje programa podrazumevaju subjektivnu proveru kvaliteta zvuka slušanjem. Za proveru kvaliteta zvuka slušanjem neophodan je dobar sluh.

Uho čuje zvuk čija je frekvencija u granicama od 16 do 20000 Hz. U audio tehnici frekvencije se dele na niske (do 300 Hz), srednje (od 300 do 3500 Hz) i visoke (od 3500 do 20000 Hz). Uho, pored vremenskog trajanja zvuka, razlikuje njegove tri osnovne osobine: visinu, boju i jačinu.
Dinamički odnos čula sluha predstavlja se razlikom (u decibelima) između praga bola (120 dB) i praga čujnosti (0 dB) i iznosi 120 dB. Nijedno drugo čovekovo čulo ne krasi ovako velika osetljivost.
Čulo sluha podložno je slabljenju i oštećenju, koje može dovesti i do trajnog gubitka sluha. Slabljenje sluha usled starenja je prirodno i ne može se izbeći. U odnosu na mlade zdrave ljude, koji čuju zvuk u punom opsegu frekvencija, od 16 do 20000 Hz, već tridesetogodišnjaci u proseku slabije čuju zvuk čija frekvencija prelazi 17000 Hz. U četrdesetim godinama ljudi slabije čuju zvuk iznad 15000 Hz, a u pedesetim se gornja granica može sniziti i na svega 12000 Hz. Još starijim ljudima je granica oko 10000 Hz.
Pored postepenog gubitka sluha na visokim frekvencijama, usled starenja dolazi i do slabljenja osetljivosti uha. Samo mladi zdravi ljudi mogu se pohvaliti pragom čujnosti na vrednosti od 0 dB. Stariji ljudi imaju prag čujnosti pomeren naviše za 10 ili 20 dB. To znači da je pri razgovoru sa starijim čovekom potrebno govoriti glasnije za 10 do 20 dB da bi vas tek čuo. Prag čujnosti se, inače, označava i kao "mrtva" tišina.

I snimatelji i ostali zaposleni u studijima vremenom počinju da pojačavaju zvuk pri slušanju snimanog ili emitovanog zvuka. Njihovo čulo sluha, osim zbog starenja, što je prirodno, slabi i zbog čestih izlaganja zvuku jačem od 85 dB. Slabljenje je utoliko veće ukoliko je duže trajanje izlaganja uha jakom zvuku. Velika i trajna oštećenja sluha zabeležena su, na primer, u tkačnicama, kod tekstilnih radnica, koje su godinama radile pri nivoima buke većim od 90 dB, ali i kod snimatelja, disc-jockeya i muzičara, posebno onih koji vežbaju i sviraju uz snažno, preterano glasno ozvučenje.

Stvaraoci u studijima za snimanje i emitovanje zvuka mogu da dožive i brže slabljenje sluha od zaposlenika koji obavljaju drugačije poslove, jer pogoršanju sluha doprinosi i rad pod pritiskom. Napete scene su uobičajene u elektronskim glasilima, gde postoji svojevrsno zlostavljanje zahtevima za ispunjavanje rokova, poznato kao - mučenje štopericom. Štaviše, za razliku od industrijskih radnika, koji su obavezni da primenjuju zaštitna sredstva, na primer da stavljaju specijalne čepove u uši i nose zvučno-izolacione štitnike preko ušiju, u bučnim radnim uslovima gde nivo zvuka prevazilazi propisanu granicu od 90 dB, snimatelji i producenti u radiju i televiziji koriste čulo sluha kao osnovno sredstvo rada, koje mora biti otvoreno za prijem zvuka.

U tehničkoj režiji studija za snimanje ili emitovanje zvuka uobičajeno je da se nivo zvuka podešava na 80 dB. Međutim, snimatelj vremenom, zbog postepenog slabljenja sluha, pojačava zvuk da bi bolje čuo fine pojedinosti u zvučnoj slici. Pojačavanjem zvuka snimatelj ubrzava proces slabljenja sluha i time ulazi u začarani krug, koji vremenom vodi ka trajnoj većoj ili manjoj nagluvosti.
Snimatelji zvuka moraju da posvete posebnu pažnju očuvanju sluha tokom rada u studijima gde često jačina zvuka dostiže ili prevazilazi granicu od 90 dB. Snimatelj ne sme da dozvoli da mu sluh bude trajno oštećen ili oslabljen. Isto važi i za disc-jockeye i za brojne posetioce diskoteka, a posebno za ljubitelje muzike u pokretu. Dobar sluh svojstven je ljudima koji nisu bolovali od čestih upala uha, koji u diskotekama ne provode više od nekoliko časova mesečno i čiji je iPod odnosno MP3 uređaj u autobusu ili na ulici utišan na razumnu meru.

Prve znakove slabljenja sluha snimatelj će uočiti kao poteškoću da razume razgovor u bučnim okolnostima. Zatim će početi da uočava da mu muzika zvuči nedovoljno jasno, odnosno deluje kao da je zvuk "mutan" ili "tup", zbog nedostatka visokih frekvencija. Na ovu pojavu nesvesno će početi da pojačava zvuk, ali će mu iz godine u godinu biti potrebno sve veće pojačanje, koje će ostalim stvaraocima u studiju smetati i ugrožavati njihov sluh.

Šta snimatelj u studiju može da uradi na očuvanju sluha?

1. Potrebno je slušati sa što nižim nivoom zvuka. Pre ili kasnije, snimatelj će biti prinuđen da počne sa postepenim pojačavanjem zvuka koji sluša. Što kasnije to uradi utoliko bolje;

2. Poželjno je priuštiti povremene stanke za odmor između snimanja. Određeno vreme valja provesti u tihom prostoru, gde će se čulo sluha opustiti i odmoriti;

3. Redovno posećivati lekara - audiologa i proveravati sluh;

4. Treba imati u vidu da je verovatnoća slabljenja sluha veća ukoliko je duže vreme izlaganja visokim nivoima zvuka. Preglasan okolni zvuk smanjuje razumljivost govora i ometa normalnu komunikaciju, bilo neposredno ili prilikom razgovora telefonom u bučnim uslovima, smanjuje usredsređenost pri radu, oštećuje živce, razdražuje, zamara, smanjuje uspešnost i kvalitet rada i postepeno dovodi do nepovratnog oštećenja sluha i opšteg pogoršanja zdravlja.

 

                                 ...............................................................

 

 

                

 

 
                                                       AKUSTIKA STUDIJA

ZVUČNA IZOLACIJA I AKUSTIČKA OBRADA

- ISKUSTVA U IZGRADNJI
 

Mr Blažo Guzina, dipl. inž.


Troškovi izgradnje studija


Iznos troškova izgradnje studija može se utvrditi tek posle izrade projekta akustičke obrade. Približan iznos procenjuje se već posle obilaska budućih studijskih prostorija i razgovora sa snimateljima i producentima, na osnovu uvida u građevinsko stanje zidova, podova i tavanica.

U visokogradnji ima primera, naročito u stambenim zgradama, kada je stručnjak za akustiku dužan da obavesti investitora da zbog načina gradnje graničnih površina, kao i vrste i položaja instalacija, izgradnja studija i tehničke režije nije moguća ili nije isplativa. U takvim slučajevima, koji nisu retki, investitoru se daje savet kako da odabere i gde da kupi nov prostor za budući studio.

Kada se uzmu u obzir svi troškovi, iskustva pokazuju da su projekat i unutrašnja akustička obrada najmanja stavka u ukupnoj ceni izgradnje studija i nabavke uređaja, pod uslovom da se posao poveri ovlašćenom projektantu, sa potvrđenim referencama.

 

Akustička obrada

 

Akustička obrada radi se po proverenim metodama, primenjenim u najboljim radio i TV stanicama i studijima za snimanje muzike, reklama i zvuka za film u Evropi i SAD. Primenjuje se samo neophodna količina materijala, prema proračunu koji može da uradi jedino stručnjak, specijalista za akustiku studija. Naručiocu posla garantuje se da neće potrošiti ni evro više od onoga koliko je potrebno za postizanje vrhunske akustike, prilagođene raspoloživom prostoru.

Ugrađuje se specifična kombinacija nekoliko inženjerski razrađenih akustičkih konstrukcija. Akustička obrada se, posle završetka ugradnje, prekriva ukrasnim platnom. Ovakav postupak omogućuje vlasniku studija da površine budu obrađene u boji po njegovom izboru.

Primenjene akustičke konstrukcije suštinski se razlikuju od raznih crteža i fotografija koje na internetu nude samozvani, lažni, akustičari. Projekat akustike je jedinstvena, zaokružena, celina, kojom se uzimaju u obzir sve okolnosti u raspoloživom prostoru, tako da nema ni reči o amaterskom, naivnom, u suštini gubitničkom pristupu u kome se uzaludno pokušava da se akustički problemi i nedostaci prostora rešavaju odvojeno, sa jednom vrstom akustičke obrade u uglovima, stavljanjem nečega drugog na tavanicu, trećeg ispred, a četvrtog iza snimatelja ili zvučnika ...

Za svaku prostoriju radi se zaseban, celovit, sveobuhvatan proračun i raspored primenjenih akustičkih apsorpcionih i difuzionih konstrukcija, a zajednički imenitelj je samo osnovni akustički princip projektovanja.

Ne postoje opšta, univerzalno važeća uputstva za izgradnju studija. Za vlasnika budućeg studija je važno i da shvati suštinsku razliku između konstrukcije i materijala. Nijedan materijal ne obezbeđuje odgovarajuću akustičku obradu studijskih prostorija. U akustici studija primenjuju se konstrukcije.

Za izgradnju studija investitor može da angažuje radnike po svom izboru, ili da zatraži od projektanta da pošalje specijalizovan tim iskusnih izvođača radova, koji su izgradili mnoga poznata studija.

Naziv studija upisuje se u stalno dostupan spisak referenci na adresi http://www.BlazoGuzina.yolasite.com čime naručilac ulazi u ekskluzivni klub vlasnika profesionalnih studija, među kojima su:

Radio Beograd, Televizija Kanal D, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, Danilo Pavićević (studio London), Radio Slobodna Evropa, Studio za sinhronizaciju zvuka "Loudworks" preduzeća Luksor (sa licencom Walt Disney Pictures), Aleksandar Eraković (studio Rama-Lama), Vladimir Guzina (studio Alpha, Novi Sad), Radio Bar, Radio Kotor, Željko Joksimović, anglo-srpski bubnjar Feđa Franklin ("Hill River Studios", Zemun), Miroljub Aranđelović Kemiš, Zoran Tirnanić - vlasnik trgovina DIS, Vlado Georgiev (Studio "Barba", Beograd), Goran Stojadinović "Le Durango", Miki Todorović (studio "MT", Beograd), Slobodan Pecić iz Negotina, Dejan Milutinović (Studio "DN", za vežbanje i demo-snimanje džez muzike), Marko Trbović "Minstrel", Novi Sad, M&D Audio Wizard, Beograd ...


Izazovi, zamke, opasnosti ...


Akustička obrada zidova, podova i tavanica studijskih prostorija predstavlja izazov za investitora koji ne poznaje, ili je površno upoznat sa tajnama akustike. To može biti podloga za pogrešna rešenja i trošenje novca na tužne pokušaje imitacije studija. Zbog neznanja, često se jednim slojem akustičkog materijala kvari ili poništava dejstvo susednog sloja. 

 

Iskustva sa mineralnom vunom


Mineralna vuna je najbolji i najviše primenjivani materijal u akustičkoj obradi studijskih prostorija. Skoro sva vrhunska studija u svetu radija, televizije i filma obrađena su apsorberima zvuka zasnovanim na izvanrednim osobinama mineralne vune. Preko mineralne vune postavlja se završna površina od koje zavise najvažnije osobine studija.

U britanskoj i nemačkoj školi studijske akustike najzastupljeniji materijali u akustičkim konstrukcijama apsorbera su mineralna vuna, lesonit i šper-ploča.

Mineralna vuna je ekološki ispitana i preporučuje se za masovnu upotrebu u visokogradnji. Njene akustičke osobine su bolje od svih drugih materijala. Ne stupa ni u kakva međudejstva sa okolnim materijalima, zahvaljujući hemijskoj inertnosti, ne stari, ne truli, ne buđa, ne privlači insekte i glodare (koji jedu druge materijale) i nije zapaljiva.

 

Izrada akustičkog projekta

 

Akustičke projekte studijskih prostorija rade inženjeri, specijalisti za akustiku, od kojih su većina magistrirali ili doktorirali na toj tematici. Projektom se predviđa ugradnja proverene kombinacije nekoliko inženjerski razrađenih akustičkih konstrukcija. Za proračun unutrašnje akustike koriste se precizni podaci o akustičkim parametrima, koji se dobijaju kao rezultat višegodišnjih složenih i skupocenih istraživanja.

 

Psihološka akustika

 

Tokom razvoja akustike utvrđene su složene zakonitosti povezane sa subjektivnim osećajem zvuka koji slušamo. Utisak zavisi kako od prostorno-geometrijskih, tako i od psiholoških okolnosti, na primer od trenutnog raspoloženja ili zamora slušaoca. Razvijene su složene metode subjektivnih akustičkih ispitivanja, u kojima se najveća pažnja poklanja temi prepoznavanja i otklanjanja nepouzdanih odgovora ispitanika, kako bi se izbegli pogrešni zaključci. Podrazumeva se i da se za učešće u subjektivnim ispitivanjima pozivaju samo osobe koje su prethodno dobile lekarsko uverenje od audiologa, o besprekornom stanju zdravlja čula sluha. Takođe, obavezno je raditi sa velikim brojem ispitanika, i donositi zaključke na osnovu srednje vrednosti njihovih subjektivnih ocena. Izdvojena mišljenja pojedinaca ne uzimaju se u obzir.

Uzgred, dobronamernim snimateljima, vlasnicima studija i zainteresovanima za studijsku akustiku savetuje se da ne uzimaju u obzir i brojne besmislice, gluposti i neistine koje se navode na internet portalu rumski.com, pod uticajem jednog varalice, samozvanog nazovi-poznavaoca akustike, i njegovih saučesnika, jednog propalog studenta i ponekog neostvarenog snimatelja, a sve odreda neznalica i gubitnika.  


Štetan uticaj amaterske, lažne akustike


Radom samozvanih, lažnih akustičara, poput pomenutog šarlatana sa portala rumski.com, poslednju deceniju i po naneta je ogromna šteta snimateljima zvuka u Srbiji. Stasavaju generacije snimatelja koji nekritički prihvataju loš zvuk iz amaterskih, nazovi studija, i usvajaju ga kao merilo vrednosti.

Nedavno se dogodilo (septembar 2017.) da je jedan harmonikaš iz malog srpskog sela, kome je pre devet godina projektovan studio, u skladu s pravilima i tehničkim preporukama za akustiku snimačkog studija, doveden do psihičkog stanja da posle višegodišnjeg pogubnog uticaja sticanja lošeg iskustva u amaterskim okolnim "studijima", završi s pogrešnim zaključkom da je jedino zvuk iz njegovog studija, kako kaže - očajan. Najlakše mu je bilo da okrivi projektanta akustike, mada se potom ispostavilo da je uzrok nezadovoljstvu bio loš par zvučnika. Ipak, on je odlučio da više veruje preprodavcu loših zvučnika, te je čak skinuo difuzore sa zadnjeg zida tehničke režije, jer ga je neko, verovatno od samozvanih savetodavaca sa portala rumski.com, ubedio da se difuzori tobože ne stavljaju na zadnji zid, iza leđa snimatelja!!!

Još tužnije je saznanje da se na portalu rumski.com niko od dobronamernih snimatelja nije zapitao zašto je šarlatanu, lažnom akustičaru i njegovim saučesnicima dozvoljeno da ih brukaju, dok godinama pišu ružnim, psovačkim jezikom o svakom stručno projektovanom studiju, u skladu s naučnim principima i zahtevima struke, uz samo njima duhovitu dosetku, da reč akustika pišu podrugljivo, pod znacima navoda. 

U zemlji čudesa, u kojoj je moguće da određen postotak naivnog stanovništva nekritički poveruje nestručnim savetima dveju šarlatanki, protivnica vakcinacije, iako su, po svemu sudeći, obe vakcinisale svoju decu, ne bi trebalo da čudi što postoje i obožavaoci šarlatana, lažnog akustičara. Opet, ako bi tužne pojave posmatrali s vedrije strane, možda bi trebalo i biti zadovoljan, jer su za 15 godina samo dva harmonikaša iz malih mesta nasela i prihvatila nestručne savete obožavalaca šarlatana, koji ne razlikuju difuzor od apsorbera, niti su im poznate prednosti postavljanja difuzora na zadnjem zidu. 



 

..............................................................................................

 

  Više o snimanju zvuka, mikrofonima, zvučnicima, zakonitostima akustike prostorija, uticaju reverberacije, postizanju povoljnog odnosa direktnog i reflektovanog zvuka, monofonskoj, stereofonskoj, kvadrofonskoj i okružujućoj reprodukciji zvuka, 5.1, analognom i digitalnom zvuku u radiju, televiziji i na filmu možete čitati u knjigama:


 

- Audio tehnika u radiju i televiziji,

 

- Uvod u tehniku snimanja zvuka.

 

..................................................................................

 

 



Blažo Guzina

Beograd

Tel. 011 2136735

e-pošta: blazo_guzina@yahoo.com

 

  ENGLISH: http://www.BlazoGuzina.yolasite.com


Make a free website with Yola