NOVI RUKOPISI

 

1. AKUSTIKA STUDIJA - PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE  

 

2. PRIČA O BITLSIMA

 


Rukopisi su završeni.

 

Traži se izdavač ili donator sredstava za štampanje.

 

 ............................................................................................

 

 

 

O RUKOPISIMA: SADRŽAJ, PREDGOVOR ...

 

 

1. AKUSTIKA STUDIJA - PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE

 



Mr Blažo Guzina

 

AKUSTIKA STUDIJA

Preporuke

za projektovanje









 

PREDGOVOR

 

Do potrebe za pisanjem ove knjige došlo je zbog žalosnog stanja u pogledu studijske akustike u mnogim radio i televizijskim stanicama u Srbiji, kao i pojedinim studijima za snimanje muzike, reklama i zvuka za film.
Na početku 21. veka, dok se sve više uvodi okružujuća tehnika snimanja, prenosa i reprodukcije zvuka, a stereofonija se primenjuje već nekoliko decenija, kod nas se još projektuju i grade studija i tehničke režije sa akustičkim osobinama koje odgovaraju monofonskoj tehnici snimanja i emitovanja zvuka.
Srećom, i kod nas se, bar u vodećim radio stanicama i studijima za snimanje muzike, stereofonija takođe primenjuje već decenijama, a dobra iskustva mogu da posluže i pri uvođenju stereofonije u televizijske stanice. Dok se to ne dogodi, našim gledaocima televizije biće i dalje uskraćeno uživanje u muzici, dramama i filmovima, kod kojih upravo stereofonska zvučna slika dočarava raspored i kretanje zvučnih izvora u prostoru. U svetu se, osim pomenutih programa, u stereo tehnici snima i emituje praktično sve osim emisija vesti. Čak i sportski televizijski prenosi rade se u stereo ili okružujućoj tehnici, da bi gledaoci osetili atmosferu na stadionu i čuli, na primer, da li navija sever ili jug. Poslednje decenije, u sklopu digitalizacije radija i televizije, osim zamene zastarelih analognih radio i televizijskih programa, novouvedenim digitalnim, obavlja se i prelaz sa stereofonske na okružujuću tehniku snimanja, prenosa i reprodukcije zvuka.
Okružujuća reprodukcija zvuka usavršena je najpre za potrebe filmske industrije, a zatim je preko digitalne video ploče (DVD) došla i na televiziju i u studija za snimanje drama i muzike. Kod nas je prvo primenjena u bioskopima, a zatim je prodrla i u domove ljubitelja filma putem digitalne video ploče. U razvijenim zemljama se već uvodi i u radio stanicama koje emituju digitalni radio program (DAB), a i naši gledaoci stranih televizijskih programa, prenošenih putem satelita, mogu već da osete sve prednosti ove najsavremenije tehnike reprodukcije zvuka.
Svest o neminovnosti uključenja u najnovije tehnološke tokove prisutna je i kod nas, ali ne onoliko koliko je potrebno u radio i televizijskim stanicama, već najviše kod vlasnika privatnih studija za snimanje zvuka. Autor je već projektovao, i u Srbiji su pod njegovim nadzorom izgrađena studija za snimanje muzike, reklama i zvuka za film, sa prostornom akustikom i postavkom zvučnika u tehničkoj režiji predviđenim za tehniku snimanja u okružujućoj reprodukciji zvuka.
U svetu su nedavno objavljene preporuke za pravilno postavljanje mikrofona i zvučnika za snimanje i reprodukciju u tehnici okružujuće reprodukcije zvuka. Neke od njih, na primer postavka zvučnika, obuhvaćene su i ovom knjigom, koja se nadovezuje na autorovu prethodnu knjigu, Audio tehnika u radiju i televiziji, u kojoj su navedene preporuke za postavku mikrofona, sa detaljnim objašnjenjima okružujuće reprodukcije zvuka na filmu, televiziji i digitalnom radio programu.
Autorova je želja da ovom knjigom doprinese shvatanju važnosti unutrašnje akustičke obrade studija i tehničkih režija za snimanje i emitovanje zvuka.
Projektovanje akustike studija počinje od pravilnog određivanja geometrijskog oblika osnove prostorije. Izbor oblika zidova i tavanice i pravilan odnos visine, dužine i širine prostorije mogu od početka, u okviru dobrog akustičkog projekta, da spreče razne nepovoljne zvučne pojave i da naručiocu uštede kasnije, nepredviđene troškove akustičkih prepravki, koje ne moraju uvek dati povoljan rezultat.
U pogledu zaštite od buke, pravilan raspored prostorija, određen na početku projektovanja, može često biti delotvorniji i isplativiji, nego ulaganje u složene i skupe mere zvučne izolacije dvostrukim ili višeslojnim zidovima i teškim vratima.
Unutrašnjoj akustičkoj obradi i zvučnoj izolaciji studijskih prostorija u radiju, televiziji i na filmu posvećeno je nekoliko poglavlja u knjizi. Navedene su preporuke za vreme reverberacije, prostorni oblik, dozvoljene nivoe buke, raspored zvučnika i slušalaca (snimatelja, producenata) na mestu slušanja.
Zbog višedecenijskog doprinosa i primera vrhunskog kvaliteta snimanja i emitovanja zvuka Britanske radio televizije, BBC (British Broadcasting Corporation), koja je uzor mnogima u svetu, neposredno pre II dela knjige dati su pregled i komentar preporuka BBC za vreme reverberacije i dozvoljene nivoe buke u studijskim prostorijama (poglavlje 7). Zatim su, u poglavlju 8, poređenja radi, navedeni pregled i komentar preporuka Evropske zajednice radio i televizijskih organizacija, EBU (European Broadcasting Union).
Poglavlja 9, 10, 11, 12 i 13, u II delu knjige, posvećena su našim preporukama za projektovanje, sa vrednostima vremena reverberacije i dozvoljenim nivoima buke u studijskim prostorijama. Obuhvaćena su studija i tehničke režije za radio i televizijske stanice. Za projektovanje studija i tehničkih režija za snimanje i obradu zvuka za film, mogu se, zbog sličnosti, u velikoj meri primeniti odgovarajuće preporuke koje se odnose na televizijska studija i tehničke režije za snimanje i obradu zvuka, odnosno studija za snimanje radio drama.

 

 

SADRŽAJ:


PREDGOVOR

 

1. PRIRODA ZVUKA
2. STUDIJSKA TEHNIKA

3. SNIMANJE I REPRODUKCIJA ZVUKA U MONOFONSKOJ, STEREOFONSKOJ, KVADROFONSKOJ I OKRUŽUJUĆOJ TEHNICI

4. UTICAJ PROSTORIJE NA REPRODUKCIJU ZVUKA

5. PLANIRANJE, IZGRADNJA I OPREMANJE STUDIJSKIH PROSTORIJA
6. AKUSTIKA STUDIJSKIH PROSTORIJA

7. AKUSTIČKE OSOBINE STUDIJA I TEHNIČKIH REŽIJA U BRITANIJI - komentar

8. EVROPSKE PREPORUKE - komentar


II DEO

 

AKUSTIČKE OSOBINE STUDIJSKIH PROSTORIJA U RADIJU I TELEVIZIJI - PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE


9. AKUSTIČKE OSOBINE STUDIJA U RADIJU

10. AKUSTIČKE OSOBINE TEHNIČKIH REŽIJA U RADIJU

11. AKUSTIČKE OSOBINE SLUŠAONICA U RADIO I TELEVIZIJSKIM STANICAMA

12. AKUSTIČKE OSOBINE STUDIJA I TEHNIČKIH REŽIJA U TELEVIZIJI

13. DOZVOLJENI NIVO ZVUČNIH SMETNJI (BUKE) U STUDIJIMA I TEHNIČKIM REŽIJAMA U RADIJU I TELEVIZIJI

14. LITERATURA

 

INDEKS

 

BELEŠKA O PISCU

 

BELEŠKA O IZDAVAČU

 

----------------------------

 

 

 

 

 

 

2. PRIČA O BITLSIMA

   

   - romansirana biografija

 

 

 

 

Blažo Guzina


PRIČA O BITLSIMA


 

 

 

 

 

 

Rukopis se sastoji od 22 poglavlja + PREDGOVOR + BELEŠKA O PISCU + BELEŠKA O IZDAVAČU. Obim: 178.000 reči; 1.078.000 karaktera s proredima (426 strana, A5, sa slovima veličine 10).

  

Pre pet godina obeleženo je pola veka od objavljivanja prve ploče Bitlsa (oktobar 1962), a potom je u Srbiji i okolnim zemljama prikazan i film o Radivoju Koraću, sa, pored ostalog, scenom kako prisustvuje nastupu Bitlsa. I prvi nastupi u Hamburgu i u klubu Cavern u Liverpulu, potom u Londonu, kao i sve drugo iz burne priče o njihovom životu i stvaralaštvu detaljno su opisani kroz 22 poglavlja knjige.

Ljubitelji muzike Bitlsa knjigu će čitati bez daha, ne ispuštajući je iz ruku, upoznavajući se s njihovim životom, bogatim i ispunjenim događajima, koji su obeležili britanske “zlatne šezdesete“. Ali, za razliku od drugih knjiga o Bitlsima, uključujući i prevode naslova namenjenih anglosaksonskim čitaocima, autor ove knjige, koja predstavlja više od romansirane biografije, ostavlja nam svedočanstvo o Srbiji šezdestih godina dvadestog veka, opisujući, u prvom licu, iskrenošću trinaestogodišnjeg dečaka, kako je slučajno čuo muziku Bitlsa u programu Radio Luksemburga. Proučavajući potom životne sudbine četvorice članova grupe, autor prati kako razvoj Bitlsa tako i svoje i odrastanje dečaka i devojčica svog uzrasta, povlačeći paralelu između tadašnje Engleske i Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji, upoznajući nas s najvažnijim događajima i opštim stanjem duha, i u pop i rok muzici i u društvu u celini. Uvek kada, primerice, opisivani događaj iz života Bitlsa ima kakvu dodirnu tačku s događajima u Srbiji, autor nas ukratko, nenametljvo upoznaje i s tim, ne remeteći finu nit izlaganja, pružajući čitaocu sažet uvid, navodeći recimo, ako su Bitlsi svirali s nekom britanskom grupom, kada je ta grupa prvi put gostovala u Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji, kako je primljena, te kako se to odrazilo na našu pop i rok muziku.

Knjiga hronološki prati sva značajna zbivanja, uz kratke opise putovanja, gostovanja i snimanja, počev od vremena kada se nepoznata liverpulska grupa The Beatles, posle burnih noći silovitih, sirovih svirki sa Tonijem Šeridanom u Hamburgu, vratila u rodni grad, i, osim redovnih nastupa u klubu Cavern, tokom 1962. pripremala za snimanje prve ploče. Bilo im je suđeno da skoro svakodnevno sviraju tri godine, prežive i oplaču smrt člana grupe, Stjuarta Satklifa, te zamene bubnjara, Pita Besta, na čije mesto je došao Ringo Star, dok se sirovi dijamant nije izbrusio i počeo da blista u zaslepljujućem sjaju, kao četvorokaratni brilijant.

Sve ostalo je istorija.

A deo istorije je i okolnost da je grupu osnovao Džon Lenon. On je jednog dana odlučio i da je napusti i time rasturi. Zatim je i otišao iz Britanije, preselivši se u SAD. Ipak, i posle raspada grupe, sve što su radili i stvarali međusobno se prožimalo i uticalo i na muziku i na život svakog od četvorice. Zbog toga, priča o njima počinje dolaskom na svet Džona Lenona, a završava odlaskom na onaj svet, među anđele, kada bude ubijen, mučki, s leđa.

Najzad, ali ne manje važno, autor nam nudi i obilje zanimljivih pojedinosti, od, na primer, utisaka sa prvog gostovanja Erika Kleptona, prijatelja Bitlsa, u Beogradu, do toga kako je probao, prve, u Srbiju tek pristigle banane - i to zelene i neukusne, u sredini u kojoj niko koga je poznavao nije znao kakvog su ukusa strana pića, viđana samo na bioskopskom platnu, od koka-kole do viskija ...

Takođe, iako ima i onih koji potcenjivački misle da je Srbija samo Beograd, i da južno od Petlovog brda ništa ne postoji, ovo uzbudljivo, zanimljivo, od srca napisano štivo pruža nam i kratke opise probranih, istinitih događaja iz Niša, glavnog grada južne pruge, kroz koji prolaze reke hipika autostopera na putu za Indiju, među njima i tada nepoznati Robert De Niro. Te kratke, živahne, slatke pričice, znalački umetnute u mozaik glavne priče - o Bitlsima, svedoče da nije reč samo o gradu u kome, navodno, većina stanovnika govori sa tri padeža, već o gradu rok muzike, sa stotinama gitarista, bubnjara i pijanista, koji su svirali muziku Bitlsa u vreme kada se na školskim priredbama igrao tvist, decenijama pre nego što će Radio Šabac početi da pušta novokomponovanu muziku, godinama pre nego što će se Srbija pretvoriti u Radio Šabac, posle tektonskog poremećaja i strmoglava, od Džeferson erplejna do Dženana i Adnana ... 

 

 ..............................................................................................

 

 

Predgovor

 Ljudi se rađaju s različitom osećajnošću za muziku, te nije neobično da, dok osećajni pojedinac treperi od uzbuđenja slušajući voljeno muzičko delo, osoba pored njega ne doživljava ništa i muzika joj prolazi kroz glavu nezapaženo. Opet, među muzikalnim ljudima, pored običnih ljubitelja, koji u muzici uživaju slušajući je, ima i onih koji su sposobni i da je izvode, i drugih, malobrojnih srećnika, obogaćenih uzvišenim darom za komponovanje. Ukoliko se usudimo na pokušaj da s manje ili više uspeha shvatimo i vrednujemo muziku koju komponuje ili izvodi nadareni pojedinac, neophodno je obuhvatiti i vanmuzička zbivanja i uključiti ih u razmatranje, u svetlu životnih okolnosti, a posebno načina kako je proveo detinjstvo i gde je odrastao.

Imao sam to u vidu ispisujući ove redove, promišljajući kako su, u teškom istorijskom razdoblju ispunjenom nedaćama, tokom i neposredno posle drugog svetskog rata, u Liverpulu odrastala trojica dečaka, sva trojica irskog porekla; najmlađi od njih, Džordž Harison, ispričaće kasnije, kao slavan čovek, da je u Engleskoj tog vremena bilo teško nabaviti šećer u kockama, a kamoli gramofonsku ploču.

Dok se bude upoznavao sa događajima iz njihovog najranijeg detinjstva, koji su ih oblikovali kao ličnosti, u početnim poglavljima knjige čitalac će saznati kako je jedan muzikalan dečak susretao u autobusu na putu ka školi drugog natprosečno nadarenog dečaka, koji je poznavao trećeg, malo mlađeg, a povezivala ih je osobina da gotovo ni o čemu drugom nisu razgovarali, do o gitari i muzici. Dogodilo se i to da su se, iako nisu iz istih generacija, sudbinski spojili i započeli najpre da sviraju, a potom i komponuju.

Bilo je suđeno da im se pridruži i četvrti, sa darom za sviranje bubnjeva, sprečen slabim zdravljem da redovno pohađa školu; stvoren je najveći i najznačajniji muzički sastav u istoriji pop i rok muzike - Bitlsi. A sve što su doživeli u detinjstvu, na kišom ispranim, kamenom popločanim ulicama Liverpula, odraziće se u božanski lepoj muzici koju su nam darovali.

Moglo je biti, ne daj bože, i da se oni nikada ne sretnu i da ostanu nepoznati, neostvareni pojedinci, čijoj nesvakidašnjoj muzičkoj darovitosti bi se divila nekolicina ljudi, dok bi svirali i pevali na porodičnim slavljima. Ali, srećom, proviđenje je umešalo prste, dogodilo se upravo to što se dogodilo, a što u ovoj knjizi pokušavam koliko znam i umem da dokučim i opišem. Slušajući njihovu muziku koju neizmerno volim, tokom pola veka, proučavajući i upoznavajući se s njihovim životom, zanimljivim, bogatim i ispunjenim događajima kao u najuzbudljivijem romanu, usudio sam se da je napišem tako da, ne opterećujući se pitanjem da li će i u kojoj meri biti shvaćena kao klasična ili romansirana biografija, zadrži potreban oblik i prati, koliko je moguće, obrasce po kojima se takva dela pišu.

Jednostavno, u jednom trenutku osetio sam potrebu da predočim priču o tome kako sam, kao dečak deset godina mlađi od Džona Lenona i Ringa Stara, osam od Pola Mekartnija i sedam od Džordža Harisona, početkom šezdesetih godina dvadesetog veka doživljavao njihovu muziku u Srbiji, u sredini u kojoj niko koga sam poznavao nije znao engleski. Dok upravo zbog Bitlsa nismo počeli da učimo njihov jezik, teško bismo razumeli o čemu pevaju, a ipak nas je njihova muzika uzdizala i obogaćivala u takvoj meri da je obeležila i naše odrastanje u zemlji koliko različitoj, toliko i na čudesan način duhovno bliskoj onoj u kojoj su stvarali muziku koju su nam tako nesebično poklanjali. 

 Blažo Guzina

 U Beogradu, 5. oktobra 2012.

.........................................................................................

 

  Sadržaj:

 


Predgovor

1.

Prvi put čuo sam muziku Bitlsa juna 1963.

Od tada, zbog njih, svake noći slušam Radio Luksemburg.

 

2.

Dolazak na svet Džona Vinstona Lenona.

Prvo pominjanje reči rock i roll zajedno.

Dečak sa usnom harmonikom mašta o pijaninu.

 

3.

Rock ‘n’ roll je prava stvar; sve drugo je nevažno.               

Molim ti se Bože, podari mi gitaru!

Džon Lenon osniva grupu the Quarrymen.                                           

U ulici Mathew otvoren je klub Cavern.

Džon upoznaje Pola Mekartnija.

Sa trubom u ustima ne mogu da pevam!

 

4.

Dolazak Džordža Harisona u grupu.

Snimanje prve demo-ploče.

Upoznavanje sa Stjuartom Satklifom.

Nastupi u klubu Casbah.

Silver Beetles postaju the Beatles.

Sveska sa pesmama “A Lennon-McCartney Original”.

 

5.

Pit Best postaje bubnjar Bitlsa.

Odlazak u Hamburg.

Prve svirke sa Ringom Starom.

Susret sa Klausom Formanom i Astrid Kirher.

Proterivanje iz Nemačke. Predvečerje bitlmanije.

 

6.

Nastupi u klubu Cavern. Snimanje ploče sa Tonijem Šeridanom.   

Prvi put pred 4.000 ljudi. Upoznavanje sa Brajenom Epstajnom.

Probno snimanje u studiju Decca. Nastanak čuvene bitls frizure.   

Smrt Stjuarta Satklifa.

 

7.

Snimanje prve ploče. Ringo Star zamenjuje Pita Besta.

Venčanje Džona Lenona i Sintije Pauel.

Rasplamsavanje bitlmanije. Sila Vajt postaje Sila Blek.

Pol Mekartni upoznaje Džejn Ašer. Susret sa Roling Stounsima.

Pesma koja je promenila tok istorije roka.

 

8.

Drugi album - “With The Beatles”. Dolazak u London.

Stan sa lamperijom od norveškog drveta.

Džonovo sudbinsko predosećanje. Osvajanje Amerike.

 

9.

Snimanje prvog filma. Treći album - “A Hard Day’s Night”.    

Početak svetske turneje, bez Ringa Stara.

Povratak u Liverpul.

 

10.

Ponovo u Americi. Upoznavanje sa Bobom Dilanom.

Četvrti album - “Beatles For Sale”.

Ploča “Ticket To Ride”.

Venčanje Ringa Stara i Morin Koks.

 

11.

Snimanje singla, albuma i filma “Help!”.

Vest o Kraljičinom odlikovanju. Treća američka turneja.

Susret sa Elvisom. Prijem u Bakingemskoj palati.

Album “Rubber Soul”.

 

12.

Ne želim da znam kako je biti mrtav.

Venčanje Džordža Harisona i Peti Bojd.

Ploča sa dve A-strane. Snimanje albuma “Revolver”.

Sećanje na pisca petparačkih romana.

Objavljivanje “mesarskog” albuma u SAD.

 

13.

Ponovo u Nemačkoj. Put u Japan. Nesporazum u Manili.       

Poslednja američka turneja.

Skandal zbog izjave - popularniji smo od Hrista.

Džon snima film u Španiji. Sudbinski susret Džona i Joko Ono.

 

14.

Snimanje još jedne ploče sa dve A-strane.

Priča o Džonu i Joko. Album sa dugačkim imenom.

Pol upoznaje Lindu Istman.

Pesma o Lusi na nebu sa dijamantima.

Polova izjava o LSD.        

Rols-rojs obojen hipi bojama.

Pokušaj kupovine grčkog ostrva.

 

15.

Susret sa indijskim guruom.

Smrt Brajena Epstajna.

Snimanje filma “Magical Mistery Tour”.

Meditiranje u Indiji. 

Pol: - Glasine o mojoj smrti su preuveličane.

 

16.

Snimanje “belog” albuma. Crtani film “Žuta podmornica”.            

Džon i Joko na sudu zbog marihuane.

Samostalne ploče Džordža, Džona i Joko.

Razvod Džona i Sintije. Ringovo napuštanje Bitlsa i povratak.      

Džon Lenon u cirkusu Roling Stounsa.

 

17.

Snimanje na krovu zgrade Apple.

Traganje za novim menadžerom.

Venčanje Pola Mekartnija i Linde Istman.

Venčanje Džona i Joko.

Snimanje pesme mira u hotelu u Montrealu.

 

18.

Osnivanje grupe Plastic Ono Band.

Snimanje albuma “Abbey Road”.

Džon Lenon odlučuje da napusti Bitlse.

 

19.

Džon Lenon vraća orden Kraljici.

Koncert grupe Plastic Ono Band u Londonu.

Časopis Rolling Stone proglašava Džona čovekom godine.

Priprema albuma i filma “Let It Be”.

Prvi Polov samostalni album.

Objavljivanje kraja Bitlsa kao grupe.

 

20.

Džon Lenon saznaje za dr Džanova.

Primalna terapija u Londonu i Los Anđelesu.

Album “John Lennon/Plastic Ono Band”.

Džordž Harison objavljuje trostruki album.

Džon - o Polu i Lindi Mekartni.

Muzika Bitlsa u svemiru. Stiv Džobs - o Bitlsima.

 

21.

Polov drugi samostalni album. Džonov drugi samostalni album.

Početak Džonovog “izgubljenog” vikenda.

Uticaj Bitlsa na rok muziku u Jugoslaviji i Srbiji.

 

22.

FBI prati Džona Lenona.

Albumi “Oldies And Mouldies” i “Walls And Bridges”.        

Poslednje pesme Bitlsa - “Free as a Bird” i “Real Love”.

Ringo se razvodi od Morin, a Peti od Džordža.

Džon Lenon i Elton Džon u Madison Square Gardenu.

Album “Double Fantasy”.

Smrt Džona Lenona.

 

 

Beleška o piscu

 ..............................................................................................

 

Blažo Guzina

Tel. 011 2136735

Elektronska pošta: blazo_guzina@yahoo.com

Make a free website with Yola